Plavušu sam bajnu snio. O kako sam sretan bio!

Momak: “Et onoga Minhauzena, štal će nam sad slagati?”

Vlado Kliker (Saša Zurovac): “E ljudi moji, kakva je ona Ljubica kurava, to živ stvor ne bi vjerovo. Taman ona kiša prestala, sklonimo se mi u mrak pod onu strehu — a ja za gaće. Kad Bog te mazo, nema gaca. Ufatim je ja ozada — gologuza. A tu smo, mislim se! Ma nemam ti ja, curo, šta više pričati. Štaka, svezaću ti šljagu, ne prekidaj me kad pričam.”

Momak: “Niko te ne prekida, vidiš da sviram.”

Vlado Kliker: “Sviraš ti kurcu, bolje bi ti bilo da slušaš.”

Momak: “Slušo bi ja kad bi znao lagat ko ti.”

Vlado Kliker: “Misliš kad bi mogo s nogu ko ja. I guslam ti ja, guslam, noge mi se tresu, kad odozgo s oluka jedna kaplja — tup! — pravo ovdje za vrat, ko da me neko kandžijom ošino. Spade čuna u sekundi, ispuše ko dušica. Pita rospija šta ti bi bolan?”

Momak: “Sta joj reče, matereti?”

Vlado Kliker: “Na morskome plavom žalu, gdje ćarlija vjetrić mio, plavušu sam bajnu snio. O kako sam sretan bio!”